Moje želje, moji izbori

 Moj pas i ja smo upravo pogledali film za decu.

Potpuno sam zaboravila koliko je teško biti dete. Odrasli svima otežavaju detinjstvo svojim očekivanjima. To je samo lepši izraz za kvariigre koje samo izmišljaju i nameću svoje, odrasle ideje.

Na primer...

Kada si dete, kažu ti da nije normalno da jedeš vreo puding od vanile. Potpomognu se činjenicama da nije zdravo jesti vreo puding, da vanila nije ukusna, da ima boljih i veselijih (čuj, veselijih) ukusa nego što je vanila, da će da ti poraste dupe, da će da ti se smanji suknja.... Gledaš ih začuđeno. Prvo, samo TI znaš zašto voliš puding od vanile a ne od jagode. Drugo, poptuna enigma ti je zašto odrasli vole hladan puding ali se trudiš da im ne teraš inat i objašnjavaš. Odrasli ne razumeju kako je lako kad imaš svoje mišljenje, svoj stav.

Da bi neko bio odrastao, mora prvo da bude dete. Odrasli su dosadni i lako predvidivi, za razliku od dece. Odraslom se u očima vidi briga o nebitnim stvarima: računima za plaćanje, cenama na pijaci, visokom pritisku. Dete je nepredvidivo i mudro se čuva od odraslih koji bi, rado, da unapred znaju detetove misli, šta pokušava, šta želi. Nikako ne shvataju da je deci lepo kada ne moraju da sede pravo i kada ćute jer nemaju šta da kažu. Šareni svetovi postoje u tom dečijem ćutanju. Deca umeju da obiđu svet dok leže na tepihu u dnevnoj sobi. Zamislite odraslu osobu koja se prepušta svojoj mašti. Posle par sekundi počela bi da se žali kako je tepih tvrd pa da traži jastučiće pa da neko upali lampu i ugasi luster, da se zatvore vrata od terase jer može da se nazebe. Užas. Međutim... Ima par fora kako i odrasli mogu da u sebi spoje želju deteta i mogućnost zrele osobe bez da im ostali sole pamet očekivanjima šta (ni)je dobro za njih.

Zamislite dete koje plače zbog polomljene igračke. Svi O-drasli se, kao po komandi, postroje i krenu sa ubeđivanjem "Hajde, što plačeš, nisi mali". Jezivo. Sa druge strane, kad porasteš kažu "Šta ti je, nisi dete".Naporno je to.. Teraju te da postaneš O-drasla O-soba samo da tebi ne bi bilo bolje nego njima, uštogljenim i začaranim šta će ko da misli o njihovim postupcima. Evo par saveta kako da bude po vašem i kada postanete O-drasla O-soba:

• Plače vam se. Onako, sa razlogom ili bez. Možda samo zbog ludog plesa hormona ili zato što ste se raspali od umora. Sačekajte prvi pljusak i izađite u šetnju. Pada kiša, padaju suze, nema ljudi da zapitkuju. Preporučujem. Samo zapišite zašto ste hteli da plačete i, na prvom pljusku, isplačite sve što vas rastužuje. Lastiš koji su vam ukrale one gadure iz odeljenja. Polomljenu figuricu vojnika, kada ste bili drugi osnovne. I raspalu Škodu Favorit, o, koliko ste samo želeli da vam kupe tu krntiju ali svakodnevno ste slušali kako "Sada nemamo novca za to". 
• Prvom prilikom kada budete O-drasli, kupite sebi igračku zbog koje vam je srce preskočilo odavno. Ako ste okruženi onima koji to ne umeju da razumeju, idite na svoje skrovito mesto i igrajte se koliko god vam prija. U suprotnom, kupovaćete šivaće mašine na kojima niko neće da šije, modle za kolače koje nikad nećete umesiti ili ubodne testere kojima nemate šta da testerišete.
• Čitajte stripove, slušajte hip hop, učite japanski, pravite figure od fondana, sašijte jastuk. Sve ono za šta nije bio pravi trenutak ili od čega ste odustajali samo zato što bi vam neko porušio plan. Uvek je pravo vreme da ispunite svoje želje. O-drasli to, svakako, ne mogu da razumeju. To mi je potvrdio jedan petogodišnjak u autobusu na liniji 74, prošle nedelje. Neki smo se vraćali sa posla i razmišljali da li da kuvamo grašak ili boraniju. Ustupila sam mesto njemu i mami. Pitala ga je zašto je zamišljen. "Maštam", rekao je. Umesto da ne kvari savršen trenutak, mamina radoznalost je bila neukrotiva. "O čemu maštaš?" "Neću da ti kažem. Ti si odrasla i nećeš razumeti", rekao je Mali Mudrac i nastavio da mašta.
• Maštajte bar kad ne radite ništa drugo, poput ovog dečaka u busu. Dok drugi vozi vi putujte svetom, kosmosom, kuda god vam se sviđa. Izmišljajte nove reči, nove oblike prozora, u mašti dizajnirajte kamione ili sadite cveće u svoju izmaštanu baštu. Sve ulazi u cenu vožnje. Ja se sita namaštam u prevozu. Ponekad mi bude žao da izađem jer onda moram da se uozbiljim i pazim kad prelazim ulicu ili kupujem grašak.
• Ako vas to raduje, jedite vreo puding od vanile baš onako kako se vama sviđa. O-drasli su dosadni sa svojim očekivanjima od vas. Sipajte puding u teglu od ajvara i svi će da primete teglu a skoro niko sadržaj. To je glavni problem O-draslih. Oni pretpostavljaju,  nagađaju, znaju šta mi mislimo, želimo i moraju to glasno da govore. "Ja sam mislila da ti misliš" je započelo više ratova nego dukati, sigurna sam. Ne mislite šta drugi misle. Možda, u mislima samo putujete po Australiji ili vas boli stomak.
• Uglavnom, ispunjavajte sebi želje. Svi ostali mogu da sačekaju ali vaše želje već toliko dugo postoje i čekaju da ih primetite i ostvarite da mogu da izbijaju iz vas kao lava iz vulkana. Zapišite ih, poređajte po hitnosti i ostvarujte. Svako ima pravo da upropasti svoje prilike pogrešnim izborima, da padne pa ustane i produži ili ostane tu gde je. Vaša želja je vaša. Svakom svoje. 

Prestanite da budete grubi prema sebi i da sebe kažnjavate za svoje izbore, greške i uspehe. Znam ženu koja je ljuta na sebe jer je karijeru stavila ispred majčinstva pa sad ima doktorat i puno parica ali joj niko ne kaže "Mama". Znam čoveka koji se takmiči sam sa sobom, uglavnom ne razmišljajući da nekad ni sam ne može da prati svoj korak i dohvati cilj koji je sam zacrtao. Znam i jednog koji voli da skoči u problem a zna da nije plivač. O-drasli sami sebi zakuvavaju nemoguće. Možda zato što ne umeju, možda zato što ne smeju pa budu ljuti na svakoga. Kao da će svet da stane ako uspore, kao da će Univerzum da se raspadne i svaka zvezda odleti u nepoznatom pravcu. Polako i nežno prema sebi, svojim ciljevima i moranjima. Od sad pa zauvek bićete O-drasli, hteli vi to ili ne. Napravite mir u sebi. Setite se šta sve niste ili jeste uradili zato što je bilo "pravo vreme, zato što nisi više dete, zato što mi mislimo da je to za tebe najbolje" pa ostvarujte sebi, jedno po jedno, koliko god ste u mogućnosti. Uvek je pravo vreme da ugodite sebi i preuzmete odgovornost za posledice izbora. Kad, ako ne baš sad?

foto: malopre skuvan, vreo i miriše na vanilu