Umetnost davanja i primanja

Rečenica koju najčešće čujem od onih koji se obrate za pomoć glasi:

"Dala sam sve od sebe i ništa nije vredelo." Toliko se ta rečenica ponavlja da će dobiti ceo blog.

Ovo je veliki problem svih veza. Roditeljskih, partnerskih, poslovnih, prijateljskih.... Ne znam kako je bilo pre doba vladavine Turaka na ovim prostorima ali sam sigurna da bar od tad datira model žene žrtve. Dok vojnici ratuju, žene brinu o deci, domu, svemu. Neki muž se vrati, neki ne, a ona i dalje nastavlja da daje sve od sebe zarad opstanka porodice. Nekada je bilo tako a ni danas nismo mnogo odmakli. Uloga majke - žrtve duboko je u genetskom materijalu na Balkanu. 

Zamislite ženu koja je, kao devojčica, odrastala u sistemu gde je majka ona što je jadna, na koju viče svako od ukućana kad mu nešto nije po volji, koja svima ispunjava želje, namešta krevete, kuva, nabavlja, baca đubre, pomaže oko škole itd. jer su to ženski poslovi i tako mora... Sa jabuke pada jabuka a devojčica raste u devojku vrlo sličnog modela kao što je mama-žrtva. Naučene su obe da na kompliment ili poklon odgovore sa "Nije trebalo, niste morali...". Da, trebalo je i uvek treba pokloniti pažnju onome ko je zasluži. Nasuprot nje, dečak koji vidi oca kako zapoveda, naređuje, manipuliše (da ne pominjem jaču agresiju poput psihičkog ili fizičkog maltretiranja) tražiće ženu koja je naučena da daje sve od sebe da bi drugi bili namireni i zadovoljni.

A, gde je tu ona? Njene potrebe, želje, snovi, ideje, kreativnost...? Da li na njih ima pravo ili će da se krije pod objašnjenjem da joj je takva sudbina jer je tako i njena majka, baba, prababa? Uključiće TV, kada se raspadne od umora, videće tursku seriju gde šarmantni brka vređa i ponižava žene redom i pomisliće "Šta ja tu fantaziram, pa eto dokaza da tako treba". Ne treba i ne sme. 

Partnerski odnos podrazumeva istinu a ne pritisak, laži, manipulacije i obmane. Sa partnerom svako od nas zna šta i koliko može da podeli, i obaveza i želja i fantazija, ali deo treba zadržati za sebe. Iz tog dela, delića sebe u sebi, iz te matične ćelije jednog dana ćemo uspeti da se oporavimo kada naši snovi ili ideali o partnerstvu puknu u deliće. Ta matična ćelija će nam pomoći da se sebi vratimo, oporavimo i krenemo napred kad budemo u situaciji gde je to jedina opcija.

Obrazac "Dala sam sve" se teško popravlja ali nije nemoguć. Mnogo je lakše vaspitati decu da ga preinače u "Primam sve: nežnost, ljubav, emocije, obaveze, odgovornosti..." jer ću lakše da nosim ono što dobijem. Emotivna rupa nastala davanjem sebe biće sve veća. Ako imate problem sa ličnim stavom da ste nekome dali sve a dobili možda sve, možda deo a možda ništa... Pokušajte da davanje preinačite u primanje. Da dobijete i prihvatite i jednostavan kompliment, pohvalu ili nagradu. Davanje i primanje su razmena Energije. Mnogo je lepše dobiti je i iskoristiti energetski priliv da sebe ojačamo i popravimo nego samo davati svoje vreme, ljubav, snagu, znanje... Svakome, u nekoj fazi života, dođe momenat u kom više nema šta da daje. Kada se zaglavimo između MORAM i ŽELIM, bez Energije nema kretanja napred.

Zbog toga, kada dobijete kompliment, nasmešite se i zahvalite. Od jednog dobra u kratkoj rečenici "Lepa si... Odlična je pita... Tvoj projekat je vredan pažnje" zadovoljstvo će imati i onaj ko je kompliment uputio i vi. Eto bar jednog razloga da davanje preokrenete u primanje. Neka to bude samo početak promena naučenih uverenja da je žrtvovanje i "dala sam sve" obavezno jer nije. Sledeći put, kada vam neko da poklon u vidu pažnje, lepih reči ili nečeg materijalnog, setite se da ste (bar u njegovom/njenom sistemu vrednosti) dar zaslužili.

 

Foto: Internet