Roditelji, ne zaboravite svoju ulogu

Posle mnogo razgovora sa jednoroditeljima, shvatih koliko se porodični obrasci ponavljaju iz jedne u narednu generaciju. Neki svesno, neki nesvesno ali se prenose kao porodična tekovina. Neki su dobri, neki manje dobri jer ono što odgovara mami ne mora da odgovara i ćerki. Prenošenje ovakvog "porodičnog blaga" može i ne mora da bude dragoceno jer je svako, od nas, ličnost za sebe. Svako ima svoj karakter, svoja uverenja, navike i autentičnost a mišljenje o sebi dete stvara na osnovu onoga što od nas uči.

Ono što želim je da roditelje zamolim da, prema svojoj deci, budu obazrivi, pošteni, korektni. Daću primere:

• Ako roditelj čita, dete ima veće šanse da zavoli čitanje kao zdravu naviku.
  Nema garancije ali ne treba da bude ni primoravanja. Možda dete ne voli bajke ali voli pesme, možda ne voli romane ali uživa u stripovima. Naša dužnost je da im damo izbor.
• Grlite i volite svoju decu najviše na svetu.
  Ako ih naviknete da dobijaju mrvice roditeljske pažnje (ne zbog okolnosti nego zbog takvog izbora roditelja, tipa "Ne navikavaj bebu na ruke" a dete se davi od plača, dok mama misli da radi pravu stvar), tokom odrastanja tražiće pažnju na neobičnije načine. Neki od njih su: glupiranje, problematično ponašanje, skretanje pažnje na svoje postojanje izmišljanjem avantura koje mogu da se završe sa par kopči na koži ili lomom zbog pada. Kada vas dete traži, budite tu. Ne na telefonu, ne za šporetom ili poslom. Budite tu, svesni i prisutni. Lako ćete da se vratite u svoje aktivnosti.
• Dozvolite sebi da vam deca budu prioritet. Između "Šta će mama da mi kaže, kad dođe a nisam sredila kuću" i dečije molbe da ređate kocke, ja bih izabrala igru sa detetom. Jako brzo rastu i prerastu ono što svako detinjstvo treba da krasi a to je baš igra.
• Dozvolite deci da budu deca. Posebno mislim na jednoroditelje koji, ne iz loše namere nego iz neznanja, umeju da deci povere svoje strahove, svoje mišljenje o drugom roditelju, svoje dileme, da razgovaraju kao sa prijateljima. Ne, vaš petogodišnjak nije vaš prijatelj i sigurno ne razume vašu priču o računu za struju. Problem se neće rešiti a dete ćete poštedeti osećaja zbunjenosti vašim strahom.
• Retko ko je zadovoljan svojim izgledom, uvek i na isti način. Nekad nam je loša frizura, nekada varamo ogledalo uvlačenjem stomaka ili izbacivanjem grudi. Naučite dete da voli svoj odraz u ogledalu. I kada je sve u redu, i kada ima odrana kolena i kada izađu boginje. Naučite dete da primeti i prihvati svoje telo, veliki nos ili krive noge. Možda će, jednog dana, odlučiti da operiše svoju nesavršenost. Ako vi imate krive nožne prste i ne volite da nosite sandale, to je vaše. Ne prenosite na dete, ono ima svoje prste i svoj izbor. Smanjićete šanse da se dete optereti kompleksom a povećaćete šansu da shvati da savršenstvo ne postoji a da život nije Fotošop.
• Volite svoje dete najviše na svetu, najbolje što umete. Vi ste želeli da se dete rodi, to nije njegov izbor već vaš. Ukažite mu čast jer je baš vaše dete, jer se radujete što ste mama zmaj/tata zmaj malom zmaju. Mali zmajevi rastu u velike zmajeve a veliki zmajevi mnogo lakše rešavaju ono što odrastanje donosi.
• Naučite dete da odluke nose posledice. Objasnite mu zašto je skok sa zida opasan, ne zbog par ogrebotina nego zbog mogućnosti da povrede budu ozbiljnije. Objasnite zašto je pretrčavanje ulice nepotrebno, zašto bubuljice ne treba da rešava samostalno, zašto svaki problem ima rešenje. Neka rešenja su manje zanimljiva ali bezbednija, neke planine mogu da se pređu dužim ali manje strmim putem, neki neuspesi ne moraju da nas polupaju. 
• Naučite dete kako bezbedno da padne, kako da doskoči, kako da se popne na drvo. Motivišite dete da se usudi i da pokuša da se popne na prvu granu i da samostalno siđe. Deci je to potrebno, ma koliko nama izgleda da je bitnije da umeju sami da instaliraju softver na novi laptop a imaju 5 godina.
• Svoje neispunjene želje ostavite za sebe. Nikad nije kasno da naučite da svirate violinu, govorite norveški ili igrate folklor. To, što je vama zanimljivo, vašem detetu ne mora da bude. Pokažite, odvedite da vidi, da se upozna, pomozite da proba ako želi. I ne stresirajte i ne presirajte ako ne želi. Vama je karate super, vaše dete možda želi na fudbal. Ne terajte inat. Oslušnite to malo biće i uradite sve što možete da mu date priliku da proba. Ako uskratite i naredite da se u muzičku školu mora i nema pregovora... Eto, zamislite sebe u cipelama svog deteta koje ne želi da ispuni vašu neostvarenu želju.
• Isto se odnosi i na hranu. Naučila sam ćerku da uveče jedemo crni luk. Krenula je u školu i, jedno veče, skroz šokirana rekla da njene drugarice ne jedu crni luk. Kako, zašto? Kažu da to nikad nisu probale. Dajte deci priliku da probaju i naprave izbor. Ne mora svako da voli brokoli ni ribu. Ponudite alternativu, dozvolite im da učestvuju u pravljenju jelovnika, vodite decu na pijacu, dozvolite im da peru namirnice. Beskrajno će da se raduju, iako vi to možete sve sami i mnogo brže ali brljanje u kuhinji je jako zanimljivo. Stvoriće dobre navike jer ste im vi u tome pomogli. To kažem, da se ne biste posle pitali zašto ne ume da kupi paradajz ili isprži jaja. Od učenja napravite zabavu i obrnuto.
• Crtajte, pišite, seckajte, lepite, od ničega napravite nešto. Od krompira i čačkalica konja, od kestena klovna, od štapića za sladoled ogradu za konjiće. Izmišljajte ono što je već izmišljeno, pokušajte da zalepite razbijen tanjir, da sastavite različite kocke, mogućnostima nema kraja. Pravite izmišljene oblike, spajajte nespojivo, budite maštoviti i kreativni. Naučite dete da je svaka ideja dobra i da treba da pokuša da je ostvari inače postaje loša ideja. Ima dana da nauče da broje i pišu slova tek kada se izigrate sa testom, balonima, blatom...
• OK je kad padneš. Lekcija koja je nama nepotrebna a deci važna. Padneš, ustaneš, razmisliš i nađeš bolji način... I uspeš ili ne, ali se potrudiš najbolje što umeš. Nema ništa loše u neuspehu i iz svega ima šta da se nauči.

Volite i grlite i cmačite decu koliko god umete. Mažnje i pažnje nikad previše. Dozvolite im da porastu u srećne i zadovoljne odrasle ljude koji se ne plaše da vole, da budu voljeni, koji ne beže od tuđe pažnje i umeju da prime i lepu reč i poklon. Učite decu da se raduju kad im se raduje i da smeju da budu tužni kada se tako osećaju. Da su suze sasvim u redu. Od svih životnih lekcija, ne zaboravite da ih naučite da svaki problem ima rešenje, da uvek imaju gde da potraže savet i pomoć i da uvek imaju gde da se vrate, ma koliko daleko da odlete iz gnezda.

Ako ne umete, i to je u redu. Osvestite sa kojim lekcijama ste tanki i ne umete da ih prenesete pa potražite pomoć. Niko ne zna sve i niko ne mora da zna sve, važno je da zna da pomoć uvek može da pronađe. Pričajte, mnogo i o svemu, aktivno pričajte. Mnogo je lakše naučiti dete na poraze, pobede, izbore, posledice i sve što život nosi nego popravljati odraslog koji to nije naučio na vreme.