Jednoroditelji tate, II deo

Jedan od načina nastanka jednoroditeljske porodice je razvod. Uobičajeno je da se žena, posle razvoda, predstavlja kao "pobednica" kojoj su "pripala deca, stan, auto...". Nasuprot nje, muškarac se često predstavlja kao onaj "kome je laknulo, nema više nikakvih obaveza, ceo svet je njegov...".

Ne mogu da ulazim u razloge za takve podele. U razvodu nema pobednika. Nikome ništa ne pripada, deca posebno. Tanjiri i jastuci mogu da se podele, ako je neophodno ali deca su nedeljiva. Da, starateljstvo se uglavnom dodeljuje majci, osim u retkim slučajevima. Koliko je to dobro za decu, koliko je pravično i fer, opet svi mi imamo svoje mišljenje bazirano na subjektivnom ili objektivnom poimanju. Ono, o čemu danas želim da pišem, je tabu tema u zbirci priča o razvodu. Tiče se nasilja u porodici. Konkretno, tiče se nasilja nad muškarcima.

Kao što nisu svi kriminalci dokazano krivi i kažnjeni, ne smemo da generalizujemo da ne postoje žene koje vrše nasilje nad svojim bračnim partnerima a, kroz to delovanje i nasilje nad zajedničkom decom. Sramota je da se muškarac požali da ga žena maltretira ili psihički zlostavlja. Javnost je sklona da tu priču izvrne naopačke, nasmeje se njegovoj nemoći da se odbrani i objasni "kako bi oni to rešili u tri poteza". Odgovor na nasilje nije nasilje, ni u šali. Za početak, treba prepoznati nasilje. Odmah zatim je i savlađivanje stida koji nije svojstven samo za balkanske zemlje.

Najčešći oblik nasilja u porodici je onaj u kome su žene žrtve. Statistika kaže da su muškarci više fizički zlostavljači a da su žene pretežno psihičke nasilnice nad svojim partnerima što ne isključuje i fizičko nasilništvo. Dok muškarac češće pribegava upotrebi sile u nasilju nad ženom, ženama je prioritet psihička tortura, verbalna i emocionalna. Baš zbog verovanja da nasilje u porodici nije svojstveno ženama, dešava se da je muškarcima teško da prihvate činjenicu da su žrtve i da potraže pomoć. U tome im je najgori neprijatelj lično osećanje stida a, zatim, suočavanje sa činjenicom da stručnom licu (terapeut, policija...) treba da jasno objasne kako ih supruge tretiraju. Ljubomora, ponižavanje, kontrolisanje, praćenje i u realnom i u virtuelnom svetu su česti simptomi nasilja koje žene vrše nad muškarcima. Kao i u slučajevima kada su žene žrtve i kada pronalaze izgovore i opravdanja "da su svojim ponašanjem zaslužile nasilje, da su počinioci nasilja u pravu što ih maltretiraju i da jedan šamar nije nasilje", i kada je muškarac u pitanju, treba mu hrabrosti da prvo sebi prizna da je postao žrtva kojoj treba pomoć.

Iako se posledice ružnih reči, psovki, omalovažavanja i ostalih vidova nasilja ne vide, ne znači da ne postoje. Najčešći oblici nasilja žena nad muškarcima su: urušavanje njihovog identiteta, manipulacija decom ("ako ne uradiš ovo, nećeš više videti decu") i ponižavanje očinskog autoriteta pred decom. Fizičke posledice trpljenja ovakvog ponašanja bračne partnerke dovode do hroničnog bola u stomaku, pogrbljenog i savijenog držanja muškarca, njegovog osećaja manje vrednosti, vrtoglavice i mučnine, depresije, kardiovaskularnih bolesti. 

Drage tate, ako prepoznate da ono što trpite odgovara ovome što ste pročitali, najbolje što možete da uradite za sebe i svoju decu je da tražite profesionalnu pomoć. Nasilje ne prolazi samo od sebe i ne sme da se trpi, čak ni kad je uvijeno u šećerne reči pune ironije, sarkazma, cinizma i želje da vas partnerka uruši i kao muškarca i kao oca. Ako imate ovu vrstu problema u braku ili posle razvoda i jasno vam je šta je cilj, pomozite sebi. Tako ćete pomoći i svojoj deci, koja tek uče da je i nedostatak komunikacije u braku toksičan, da su mamine ružne i ponižavajuće reči o tati izraz njene nemoći ili želje da mu naudi.

Ostavite Ego po strani i pomozite sebi jer niko drugi ne može da vam pomogne više od toga.

O manipulacijama kojima se majke služe u odnosu sa decom, kako bi srušile očinsku figuru, pisaću sledeći put.

Brinite o sebi. Zdrav tata ima odličan uslov da bude srećan tata a, zatim, da bude najbolji tata na svetu. Osim što na to imate pravo, vaša deca to zaslužuju, bez obzira gde i sa kim žive, koliko godina imaju i koje boje im je koža. 

foto: Pixabay/Internet