Od čega rastemo

Zasadite cvet u saksiju i predajte se redovnim dnevnim aktivnostima. Posao prvi pa drugi pa deca pa kuća pa obaveze... Cvet će da raste onoliko koliko resursa ste mu obezbedili. Period cvetanja trajaće onoliko koliko se cvetu budete posvećivali.

Sunce će da beži iz prozora. Proći će leto, prestaće cvetanje, vreme je za dalji rast. Da li da pusti novi list? Da li da procveta? Zašto bi, ako to niko neće primetiti? Zbog sebe, naravno ali u skladu sa mogućnostima. Ako cvet povremeno zalivate, ako se tek ponekad setite da dodate minerale, otvorite prozor, dodate kiseonika i svetla, cvet će vas nagraditi svojim novim raskošnim pupoljkom. Šta će da se desi ako smatrate da će cvet da raste sam od sebe, da mu niste neophodni, da će sve sam? Snalaziće se da bi preživeo. Hvataće vlagu iz vazduha. Ispostiće zemlju iz koje se hrani. Logično, novih cvetova neće biti. 

Kako podstaći rast? Onim što smo biljci pružali, u početku, veštinama koje smo razvijali da bi ispratili rast i razvoj. Niko i ništa ne opstaje bez elementarnih uslova ali se raste iz onih drugih, ne manje bitnih. Isto je i sa ljudima. Izgleda se taj obrazac ponavlja. Dvoje se upozna, bukne zaljubljenost, period cvetanja koja blješti i vidi se iz daleka ali to ne traje večno. Veza dvoje zrelih  ljudi bazirana je na stalnom rastu i ulaganju svakog u sebe i jednog u drugo. Kao što se oko cveta razbokori korov, pa ga uguši svojom senkom, tako se i ljudima dešava da mnoštvo svakodnevnih obaveza i odlaganja spreči dalji razvoj veze. 

Individualni i zajednički rast se time zaustavljaju. 

Nije nemoguće pokrenuti ih opet. Dobar i proveren način je vratiti se veštinama i aktivnostima sa početka veze. Nema garancije da će da uspe ali, svakako, neće da smeta. Što se više prostora i prioriteta daje svemu ostalom, osim vezi (a u početku je bila najvažnija, intenzivna i redovna), to je teže pokrenuti je na dalji rast. Ono što je, na žalost, verovatnije je da će gomilanje ličnog ispred zajedničkog vezu da uguši, poput korova. Što je sunce za biljku, to je fokus partnera na vezu.

Koliko smo spremni da se uložimo, toliko ćemo vezu uspeti da ojačamo, osnažimo za realne izazove koji će tek da nastanu i u kojima ćemo biti potrebni udruženi i jaki. Množenje nulom ne daje više od nule. Nekima je i ta nula dovoljna, da se uljuljaju u iluziji da više ništa ne treba da rade, da su završili "posao".

To nema veze sa materijalnim. 

Ima veze sa prioritetima i fokusiranjem na ono što nam je važno između svega onoga što moramo.

Bez kontinuiranog ulaganja nema zdravih plodova.

I u gajenju biljaka i u razvijanju veza, od porodičnih preko prijateljskih, partnerskih do poslovnih.

Od ulaganja se raste.

Od izgovora i zatrpavanja u ono što možemo da kontrolišemo, poput posla, bavljenja decom, zimskim gumama, zimnicom.... Znate već šta je lakše.

Poraditi na rastu i sačuvati ono što imamo ili pustiti da uvene?

Svakome na izbor.

 

foto: Pixabay/Internet