Nagurano ispod tepiha
Život ide.
Dan po dan, ono kad kažemo da nema ništa novo a štošta nije isto kao juče.
Sitne, jedva primetne promene.
Pred spavanje, nekima se javi Nezadovoljstvo.
Zalupi vrata Mirnom Snu.
Savest proradi. Vrckanje po krevetu počinje. Umesto umirivanja, postajemo razdražljivi. Sve što smo podnosili preko dana, počinje da smeta. I komarci i vrućina i buka od komšija a najviše buka koja dolazi iz nas samih.
Neko je pomerio tepih pod koji smo, dugo unazad, gurali koješta.
I Lego kockice rasute po stanu
I nerešena pitanja
I narušene odnose
I sličice Lige šampiona
I neke mrvice, reklo bi se od čokoladnog keksa.
I neplaćene alimentacije, i nagomilane račune i rate za ekskurziju i plastične činije.
Mali je taj prostor, pod tepihom.
Guramo sve i svašta, čime ne želimo da se bavimo onda kada je potrebno a još manje kasnije.
Kao da je to beskrajno moćan prostor u kome će da nestane sve ono što nas ne zanima.
Pred spavanje, podignu se ale sakrivene ispod tepiha.
Još bolje, pojavi se neko, u našem životu, dođe kao u svoje i samo strgne tepih.
Ale skoče i razlete se.
Noću su najaktivnije.
Neverovatno koliko su vešte u razaranju mirnog sna, rušenju očekivanja i izvlačenju nekih starih bolova, nikad preležanih.
Ujutru treba otići na posao i funkcionisati ceo dan a, svaki dan, nosi nova iznenađenja.
Zato je miran san neophodan.
Zato je potrebno da pod tepihom ne bude ničeg nerešenog, nedovršenog, tuđeg.
Ne sme da bude nagomilanih problema.
Rešivi su dok su mali, dok rešavamo jedan po jedan, kao kada u kompjuterskoj igrici prelazimo nivoe radeći pojedinačne zadatke. Nemoguće je sve zadatke preći od jednom. Jedan po jedan je prava mera, rešavanje izvesnih i mogućih situacija, malo po malo. Ogroman problem plaši a oni, nagomilani pod tepihom, često su baš takvi. Porasli su od čekanja da se pojavi neko ko će da mahne čarobnim štapićem i sve će da bude dobro.
Nema tog nekog.
U rešavanju problema nema nikakve magije.
Potreban je samo razum i srce junačko, da izdrži i da snagu umornom ratniku, kad posustane.
Potrebna je podrška sa strane ali je glavna snaga u nama i našoj rešenosti da probleme rešavamo.
Neće svaki pokušaj biti uspešan.
Neki problemi su ojačali i osnažili se, čekajući da ih rešimo.
Neki su stvorili još skup vezanih problema, koji su se nalepili na osnovni.
Nema odustajanja. Kada se krene u rešavanje, nema nazad. Nema "teško mi je", "ne mogu".
Postoje samo "hoću" i "neću" da rešim svoj lager sakriven ispod tepiha.
I NEĆU je odgovor i to samo sebi, ne okolini, ne zainteresovanim navijačima.
I HOĆU i NEĆU nose odgovornost.
Da, neće biti lako ali će svaka akcija rešavanja problema da bude korak bliže rešenju, zdravom kraju situacije koja nam kvari san.
Znam da možete.
Ako hoćete.
Da okrenete smer rotiranja planete, ako treba.
Rešenost da probleme savladate najbolji je motiv.
Ono što znate su oni na koje možete da računate, da će da vas podrže, pomognu i pridrže kada počnete da se lomite i krenete ka odustajanju.
Problemi se rešavaju ili ne.
Sedenje na trosedu ne rešava problem. Samo alama daje snagu da, sa prvim mrakom, krenu i razmašu se.
Vi birate.
Ruka je pružena svakome ko želi da reši probleme.
Vaše je da je prihvatite, ako vam treba kada počnete da tonete.
Možda ta pomoć ne izgleda velika, možda deluje beznačajno.
Pitajte one koji su rešili problem.
Oni najbolje znaju.
Makar bila nevidljiva podrška, mala, malecka, mnogo je važno da postoji. Svako od nas zna gde može da je pronađe i čija je. Nema cenu. Vrednost joj je beskrajna.
Kada istinski rešite probleme, i tepih će biti višak.
Sigruna sam da ćete, ponosno, da slušate zvuk svojih novih koraka u bolje Danas i još bolje Sutra.
Dan po dan, ono kad kažemo da nema ništa novo a štošta nije isto kao juče.
Sitne, jedva primetne promene.
Pred spavanje, nekima se javi Nezadovoljstvo.
Zalupi vrata Mirnom Snu.
Savest proradi. Vrckanje po krevetu počinje. Umesto umirivanja, postajemo razdražljivi. Sve što smo podnosili preko dana, počinje da smeta. I komarci i vrućina i buka od komšija a najviše buka koja dolazi iz nas samih.
Neko je pomerio tepih pod koji smo, dugo unazad, gurali koješta.
I Lego kockice rasute po stanu
I nerešena pitanja
I narušene odnose
I sličice Lige šampiona
I neke mrvice, reklo bi se od čokoladnog keksa.
I neplaćene alimentacije, i nagomilane račune i rate za ekskurziju i plastične činije.
Mali je taj prostor, pod tepihom.
Guramo sve i svašta, čime ne želimo da se bavimo onda kada je potrebno a još manje kasnije.
Kao da je to beskrajno moćan prostor u kome će da nestane sve ono što nas ne zanima.
Pred spavanje, podignu se ale sakrivene ispod tepiha.
Još bolje, pojavi se neko, u našem životu, dođe kao u svoje i samo strgne tepih.
Ale skoče i razlete se.
Noću su najaktivnije.
Neverovatno koliko su vešte u razaranju mirnog sna, rušenju očekivanja i izvlačenju nekih starih bolova, nikad preležanih.
Što je noć crnja, to su ale brže i sve ih je više. Zavlače se u sve ćoškove uma, poput prašine koja pada po bespotrebnim figuricama na polici koja ničemu ne služi osim da na njoj stoje figurice koje privlače prašinu. Pred alarm san utekne, na sigurno. Telo je umorno ali um nam radi brzinom svetlosti. Nekada me vrate u detinjstvo, u neke ružne trenutke kada su me vršnjakinje vređale. Nekada sam gimnazijalka koja nije naučila polinome a pismeni je ujutru. Nekada me vrate u doba braka, mučnih i ružnih situacija međusobnog nerazumevanja i borbi dva Ega ko će koga više da povredi.
San nestane i nema ga do prvih jutarnjih sati.Ujutru treba otići na posao i funkcionisati ceo dan a, svaki dan, nosi nova iznenađenja.
Zato je miran san neophodan.
Zato je potrebno da pod tepihom ne bude ničeg nerešenog, nedovršenog, tuđeg.
Ne sme da bude nagomilanih problema.
Rešivi su dok su mali, dok rešavamo jedan po jedan, kao kada u kompjuterskoj igrici prelazimo nivoe radeći pojedinačne zadatke. Nemoguće je sve zadatke preći od jednom. Jedan po jedan je prava mera, rešavanje izvesnih i mogućih situacija, malo po malo. Ogroman problem plaši a oni, nagomilani pod tepihom, često su baš takvi. Porasli su od čekanja da se pojavi neko ko će da mahne čarobnim štapićem i sve će da bude dobro.
Nema tog nekog.
U rešavanju problema nema nikakve magije.
Potreban je samo razum i srce junačko, da izdrži i da snagu umornom ratniku, kad posustane.
Potrebna je podrška sa strane ali je glavna snaga u nama i našoj rešenosti da probleme rešavamo.
Neće svaki pokušaj biti uspešan.
Neki problemi su ojačali i osnažili se, čekajući da ih rešimo.
Neki su stvorili još skup vezanih problema, koji su se nalepili na osnovni.
Nema odustajanja. Kada se krene u rešavanje, nema nazad. Nema "teško mi je", "ne mogu".
Postoje samo "hoću" i "neću" da rešim svoj lager sakriven ispod tepiha.
I NEĆU je odgovor i to samo sebi, ne okolini, ne zainteresovanim navijačima.
I HOĆU i NEĆU nose odgovornost.
Da, neće biti lako ali će svaka akcija rešavanja problema da bude korak bliže rešenju, zdravom kraju situacije koja nam kvari san.
Znam da možete.
Ako hoćete.
Da okrenete smer rotiranja planete, ako treba.
Rešenost da probleme savladate najbolji je motiv.
Ono što znate su oni na koje možete da računate, da će da vas podrže, pomognu i pridrže kada počnete da se lomite i krenete ka odustajanju.
Problemi se rešavaju ili ne.
Sedenje na trosedu ne rešava problem. Samo alama daje snagu da, sa prvim mrakom, krenu i razmašu se.
Vi birate.
Ruka je pružena svakome ko želi da reši probleme.
Vaše je da je prihvatite, ako vam treba kada počnete da tonete.
Možda ta pomoć ne izgleda velika, možda deluje beznačajno.
Pitajte one koji su rešili problem.
Oni najbolje znaju.
Makar bila nevidljiva podrška, mala, malecka, mnogo je važno da postoji. Svako od nas zna gde može da je pronađe i čija je. Nema cenu. Vrednost joj je beskrajna.
Kada istinski rešite probleme, i tepih će biti višak.
Sigruna sam da ćete, ponosno, da slušate zvuk svojih novih koraka u bolje Danas i još bolje Sutra.
foto: Pixabay/Internet
Comments
Post a Comment