Nije plaćeni tekst protiv nasilja

Neko bi rekao da su se, oduvek, tukli parovi u braku. I oni u vanbračnim zajednicama, i oni što nisu parovi jer ko se bije taj se voli. Divne li naše poslovice, zagonetke, šta li je! Batine su dokaz ljubavi, tako se to tumači. Jer, ako ga ne zanimaš neće da te bije ali ako si modra, to znači da crče od sreće i ljubavi za tobom.

Neko drugi bi rekao "Pa šta, ćale je lemao moju kevu pa joj posle da dva konja i ode sa drugarima na utakmicu a ona u Jugoeksport, po haljinu". Kao da je to najbolji modus ponašanja u partnerskom odnosu, kao da je sve prazno i bezvezno bez batina. Neko treći nikad ne bi pristao da polemiše da li su batine štetne ili korisne, zdrav ili bolestan način izražavanja bilo čega, ponajmanje lepih emocija kao što su ljubav, pažnja i slično.

Sve bi ostalo samo na nivou priče i, po neke, modrice da se tzv. javne ličnosti nisu odvažile da i na tome grade svoj imidž. Kad nema nove pesme, dobra je i priča o šamaranju, smatra se da narod voli hleba i igara i takvih priča, koje tolerišu loše naspram dobrog. Ne samo da tolerišu nego i promovišu kao nešto normalno jer "oduvek je tako". Gde je crta, da to "oduvek" postane "više nikad"? Nasilje u partnerskoj vezi  je dvosmerna ulica. Dok jedno trpi, drugo vređa, bije, ponižava. Ples za dvoje na koje oba učesnika pristaju, svako iz svojih razloga. Ona, jer ubedi samu sebe da nije za bolje, da ne vredi, da ustvari treba da dobije batine zbog svog dugog jezika ali i zato što je tako i njena mama i baba i drugarice, pa šta? Pa svašta!

Mediji su puni promocije nasilja. Svakodnevno nas, iz novina, napadaju veoma strašne i ružne priče gde je muž ubio ili bar iskasapio ženu, sasuo šaržer u nju ili je istukao do promene ličnog opisa. Ljudi su postali imuni na tuđu nesreću jer razmišljaju kako ih ne dotiče "tamo nečija situacija", ne dešava se njima pa je nebitno, samo novinski članak uz kafu a onda im se desi koleginica sa plavim ispod oka, nevešto zamazanim korektorom. Sa otečenim nosom, sa podlivom, sa stavom "nema veze, nisam mu ostala dužna". U našoj narodnoj tradiciji, fizičko nasilje je postalo normalna stvar a šamar se ne smatra batinama. Dok se ne pomere unutrašnji organi, to nije ništa strašno, pa svima nam se dešava. I onda se nekome pojavi sestra ili prijateljica koja je promenila ponašanje, izgubila samopouzdanje, poljuljana ličnost kakvu ne znamo a mi mislimo da je to sve od neplaćenih rata za kredit. Ima i toga ali ima, itekako ima, i mnogo ružnijih uzroka.

Kad god je kampanja protiv nasilja, sa TV samo što iz frižidera ne iskaču koučevi koji pričaju kako nasilje ne treba da se trpi i na tome se završi. Savetuju da se nasilje prijavi, da se reaguje što je sasvim u redu, kad bi to neko percipirao kao konkretnu pomoć a ne kao savet šta da uradite ako znate da osoba A bije osobu B. Osoba B ume i sama da prijavi nasilje, danas to nije teško, dovoljan je jedan poziv ali... Osoba B, uglavnom, neće da prijavi nasilje. Da li zato što misli da je to sasvim u redu, jer kad u rijalitiju neko nekoga fizički napadne (da ne pominjem verbalno nasilje), sutradan novine obaveste javnost kako je osoba A brzinski procesuirana i dobiće kućni pritvor. Nekome, ko razmišlja da su batine super vaspitno-obrazovna bračna metoda, to može dati fantastičnu ideju kako je kazna, za počinjeno krivično delo, ustvari nikakva i tragikomična. Još gore je kad se desi ubistvo u partnerskoj vezi, mediji o tome pišu vrlo detaljno, do najsitnijih detalja šta je tome predhodilo, ko je kome šta rekao (po izjavama svedoka), ko je koliko metaka sasuo i sličnog što, labilnoj osobi koju moralni zakoni jedva drže podalje od obarača, približava prst ka obaraču jer "neko je to juče uradio i dobio trenutak slave a kazna je skoro nikakva, naspram punih novina".

Ako je nasilje, bilo emotivno, verbalno, ekonomsko, psihološko ili fizičko neškodljivo, što je svakodnevno na TV? Od filmova, preko vesti o demonstracijama gde bije ko koga dohvati do serija gde bradati Turčin dođe kući, par puta pljusne ženu i svi srećni? 

Još malo pa će pljuvanje, šamaranje i batine da postanu obavezni elementi ljubavne veze jer su predstavljeni kao nešto neophodno i sasvim u redu. Ako dođe do tužilaštva, samo treba da se praviš lud i nagodiš se kao na pijaci, za cenu kajmaka. Nije tako i ne sme da bude tako. Kad neko pokuša da vas ubedi da je nasilje u redu i da to tako treba i da se svi biju, razmislite sami, bez tuđe pomoći. Takođe, pre nego što odlučite da pozovete nadležne i prijavite da vaša drugarica ne pada niz stepenice svaki čas, nego je muž oplavi pesnicom, takođe razmislite zašto ona sama to ne uradi. Svaka žrtva ima svoje razloge zašto ostaje u toj ulozi, ako je o uračunljivoj osobi reč, naravno. I svaki agresivac ima svoje razloge, samo njemu znane i opravdane.

Iza svakog odbijanja suočavanja žene sa nasiljem, stoji nedovoljna odlučnost da reši svoj problem. Nije to pitanje dostupnosti informacija već nespremnost da se problem trajno reši, strah od sramote, strah od neispunjenih očekivanja, strah od.... Dopišite sami. Ne pitajte me kako znam. Ne možete da pomognete osobi koja ne želi pomoć, ni to me ne pitajte zašto znam. Najbolje što možete je da budete pripravni i pomoć alarmirate onog momenta kad drugarica/mama/sestra to od vas traže. Ponudite svoju pomoć, konkretnu, ne samo rame za plakanje i napravite par šifara kojima ćete, jedna drugoj jasno dati do znanja da je pravi momenat da se izlaz iz kruga nasilja prekine a uz vašu bezuslovnu pomoć.

Samo tako možete da pomognete. Da osobi, koju želite da zaštitite, jasno date do znanja da ste tu, u svako doba i ako kaže rečenicu koju ste utvrdili kao "crveni signal", istog momenta zovete policiju. Budite tu za one kojima vaša pomoć treba, stvarno budite tu, spremni da pomognete onda kada od vas to budu tražili. Sve dok sami ne osveste da im je pomoć neophodna, nosiće marame, korektor i velike tamne naočare. Ni to me ne pitajte kako znam a znam.

Budite tu. Bez rezerve, spremni da pozovete pomoć onda kada to od vas budu tražili. Iz kruga nasilja izaći će kada, prvi put, budu hteli da izađu sami ili uz asistenciju. Sve ostalo ne daje trajne rezultate. Samo budite tu, dostupni i spremni da prava pomoć nađe put.

 foto: Pixabay