Godina prva

Brak je bio, brak je završen,
Danas pišem o prvoj godini jednoroditeljstva.

Na početku, da podsetim da nisu svi jednoroditelji to postali na isti način. Nekada je to svesna odluka žene da rodi, nekada odluka da se razvedemo a nekada smrt jednog partnera okonča bračnu zajednicu. Kao i u ostalim životnim situacijama jakih emocija, prva godina je specifična. U slučajevima svesnog izbora, svako prihvata svoju odgovornost i svako je svestan da će biti komplikovano i naporno bar u početku.

Majka, koja se odlučila na jednoroditeljstvo, privikava se na roditeljstvo i detetove potrebe. Trpi pritisak okoline, vrlo radoznale zašto se odlučila na takav korak, gde je tata, da li uopšte zna ko je otac i slična pitanja koja postavljaju znani i neznani, samo zato što smatraju da na to imaju pravo. Ne, nemaju, mogu da poštuju odluku mame koja je kompletno preuzela starateljstvo o detetu i sebi. Mogu da pomognu, ukoliko mama traži pomoć, i to na način na koji je tražena pomoć potrebna. Bez sažaljenja i gledanja "ispod oka" i opterećivanja šta će ostatak sveta da kaže.

Slično je i kada se supružnici razvedu jer su to obostrano odlučili. Svet oko njih može da poštuje njihovu odluku, bez zalaženja u obrazlaganje razloga i stavljanja na stranu onog "ko je kriv". Ljudi su svesno ušli u brak, ljudi su svesno odlučili da brak okončaju. U našoj kulturi, skoro je podrazumevan stav da je moglo drugačije, da je žena "kriva", da je sva odgovornost njena a muškarac je onaj kome posle braka, sve dopušteno. Žena se etiketira kao loša a muškarac kao onaj koji nije loš. Balkansko nasleđe, po kome žena mora da bude mučenica a muškarcu pripada zadovoljstvo, iz ljudi oko razvedenih ume da bljesne upravo posle razvoda. Žene se, ne retko, susreću sa osuđujućim stavom okoline (koja može i ne mora da zna razloge za okončanje braka), kao isključivi krivac, loša osoba koja je izneverila očekivanja drugih. U tom stavu prednjače žene a u pozadini uopšte ne mora da bude tema razvoda. Obično, takve otrovne strele ispaljuju osobe koje su u sličnoj situaciji sa kojom su se pomirile kao da su osuđene da budu u zajednici u kojoj se ne osećaju srećno, zadovoljno, poštovano i voljeno. Upamtite da nečija rečenica "Ma, ti si preterala, on je divan čovek" uglavnom ne znači to što je rečeno. Sve dok ispred ne stoji vaše ime, nije upućena lično, pa poštedite sebe stresa koji može da vam pokrene. Pritisak okoline i njihovo mišljenje o vašem životu neka ostane njihovo. Vaše je da nastavite i idete napred, najbolje što možete.

Sa druge strane, razvedeni muškarac će (često) da dobije tapšanje po ramenu, čestitanje na slobodi i niz ružnih reči o njegovoj bivšoj supruzi. Nekada je svestan da, mišljenje okoline, nije relevantno pa će da se suprotstavi kamenovanju žene sa kojom se oženio a nekada će, da bi ugodio bacačima kamena i dokazao svoj Ego, da dopusti da treća lica prosipaju svoju žuč po svežem ožiljku od njegovog razvoda. Razlike u društvenoj poziciji žene i muškarca na Balkanu, vrlo dolaze do izražaja posle razvoda. Iako neki shvataju da je razvod proces posle braka u kome nismo bili zadovoljni i već smo dovoljno patili, neće im biti neprijatno da daju savete. Niko ne može da vas povredi svojim rečima, ako to ne dozvolite. Ono što hoću da naglasim je da nemate obavezu nikome da se pravdate zbog svog izbora. Deci se ne pravdate, deci objašnjavate razloge, onako i onoliko koliko mogu da shvate, u svom uzrastu.

Posebno specifična situacija je posle smrti bračnog partnera. Nekada bolest a nekada iznenadni smrtni slučaj, jako su emotivna stanja koja ljude pomere iz korena. Sve postaje drugačije, život mora da se nastavi a boli svaka misao, reč i pokret. I tu, okolina, ume da nametne dodatni teret, uglavnom iz najbolje namere da pomognu ali na neadekvatan način. Poštujte želju da pomognu i pojasnite im na koji način to mogu da urade. Potrebno vam je vreme da se reorganizujete, sastavite sami sa sobom, ojačate. Onima koji žele da pomognu, dajte jasne smernice kako. Ne odbijajte pomoć. Snaga vam je potrebna i ne rasipajte je ako postoji neko ko može, želi i ume da vam pomogne. Ima dana da budete jaki i samostalni. Ne opterećujte se jer se granica izdržljivosti lako spušta, pod naletom jakih emocija i stresa.

Vreme ne leči ništa. Niti je vreme lek niti smo bolesni. Život nas tera da ustanemo i borimo se, dan po dan, da malim koracima idemo napred. Posle prve godine jednoroditeljstva, ukoliko ste u mogućnosti, pogledajte svoje slike iz početka te nove faze života i današnje. Pažljivo osmotrite promene u stavu, pogledu, izrazu lica. Bilo je, prošlo je i preživeli ste. Život ne čeka nikoga. Ukoliko osvestite da ne možete sami, potražite pomoć. Ima je na svakom koraku. Sasvim je u redu da se, u vama, smenjuju talasi tuge, euforije, gubitka poverenja, straha, olakšanja, krivice, smanjenog ili povećanog samopouzdanja i ostalih emocija vezanih za ovako velike životne promene. Ne morate sami kroz to. Niste sami. Mnogi, koje poznajete i oni na drugom kraju planete, istovremeno prolaze kroz slične priče. 

Posle perioda prilagođavanja, muškarci se lakše odlučuju na novi brak zbog potrebe za intimnošću, ljubavlju, zbog gubitka socijalnih veza i ličnih razloga. Sa druge strane, žene su obazrivije, drugačije procenjuju nove mogućnosti jer su njihove potrebe drugačije. Žene, posle razvoda/smrti partnera imaju sposobnost boljeg prilagođavanja novonastalim životnim uslovima. Ono, što je zajedničko i ženama i muškarcima, je prihvatanje. 

Planiranje budućnosti je moguće tek kada učvrstimo poziciju u sadašnjem trenutku. Kreiranjem svog novog identiteta i prihvatanjem sebe stvaramo kvalitetnu poziciju za stvaranje najbolje moguće budućnosti, u najvišem interesu dece i našeg ličnog života.

Foto: Pixabay