Sekundarni udari razvoda

Razvod je prošao. Stali smo na noge i nastavili život, prihvatili realnost i nove puteve.

Taman, kada izgleda da je sve vraćeno u funkcionalne tokove, otvaraju se novi problemi sa starim akterima. Navešću samo jedan primer: naš bivši supružnik ima novu partnerku. Tek tako, kao udar iz vedra neba, to saznanje se sručilo pravo na nas iako, realno, nije naša briga. Ego se budi i belaj je u najavi. Ko je ta, ona spava u krevetu koji smo nas dvoje delili, ona spava u posteljini koju sam ja kupila u Beteksu, ona se kupa u kadi koju sam ribala godinama... Stop!

Razvod nije poslednja tačka pucanja partnerskog odnosa. Iako je zakonsko telo donelo presudu, iako se dotadašnji supružnici i legalno i fizički razdvoje, sasvim je moguće da Ego nastavi svoju priču. Nije lako ostaviti iza sebe godine zajedništva, ma koliko smo svesni da je gotovo. Nekima to ide lakše, nekima teže, svako ima svoj ritam prihvatanja realnosti. Pocepa se tašna koju smo, godinama, nosili pa kako da ne bude teško (iako je često jedino rešenje) odvojiti se od nekoga sa kim smo odlučili da provedemo godine života? Svaki bol traži da se odboluje i zaista je potrebno vreme da se naviknemo da  svako dalje ide svojim putem. 

Ima ljudi kojima su takvi, sekudnarni udari razvoda, teži nego sam razvod. Umorni i iscrpljeni razvodom i postavljanjem života opet na noge, nismo spremni na dodatne udare u Ego. To, što on (ili ona) imaju novog emotivnog partnera, sa nama nema baš nikave veze. Sa decom ima, itekako. Tu moramo da se maksimalno potrudimo i budemo obazrivi na koji način ćemo da predstavimo svog novog partnera. Naravno, tek kada budemo sigurni da je to partnerska a ne prolazna veza, kada se razviju jake emocije i uspostavi povezanost sa novim partnerom. Deca su osetljiva. Majka i otac su jedni, jedini i nikada niko neće moći da ih zameni. U toj ideji treba istrajati, da deca shvate da su njihovi roditelji i dalje samo njihovi. 

Problem može da nastane kada novog partnera svog bivšeg supružnika doživimo kao udar na nas, na naš Ego, na sve ono što smo godinama stvarali zajedno. To, što smo stvorili, ostaje tu gde je a sadašnji momenat je nešto drugo. Sve dok su roditeljski odnosi razvijeni i svesni, iako su partnerski razvodom završeni, ostaje ono da svako ima pravo na svoju sreću i zadovoljstvo. Na nama je odluka da li svoju novu vezu želimo da prestavljamo tako da bode emocije onih oko nas. To su, već, lične namere i svako ih bira. Nekada je eksplicitno "prikazivanje" novog partnera potreba da se potvrdi lična vrednost i poraste u sopstvenim očima. Razne su namere i svako od nas ih bira, svesno ili nesvesno. Dakle, novi partner/partnerka našeg bivšeg supružnika je njihov izbor a naš je izbor kako ćemo to da prihvatimo i procesuiramo.

Zavisno od uzrasta dece, treba da im objasnimo novonastalu situaciju. Nema potrebe da bilo kome bude neprijatno, ni nama, ni deci ni tom novom licu. Način da se objasni uvek postoji. Laži i sakrivanje nisu najbolji izbor. Poruka koju treba da im prenesemo je da svako ima pravo na ljubav i zadovoljstvo, bez obzira u kom životnom dobu je. Ne treba zaboraviti da su deca pametna i pronicljiva. Ukoliko se odlučimo da ih lažemo da mama ili tata imaju novog partnera/partnerku, daćemo im jasan primer da je u redu i kad oni nas budu lagali. 

Dešava se da, naše bivše supružnike "uhvatimo" u laži i nepoštovanju dogovora koje smo, posle razvoda uspostavili. Nema malih laži, to učimo decu a da li smo i mi toga svesni? Jedna laž može da pokrene gomilu preispitivanja koliko puta nas je bivši supružnik lagao dok smo bili u funkcionalnom braku, koliko toga je prećutao, koliko situacija nam je loše predstavio... To je najbolji put da se upadne u more preispitivanja onoga što je bilo i više ne može da se vrati. Lično, za to sam da se prošlost ostavi tamo gde joj je mesto. Život je sada i ovde.

Nekima je teška dozvola sebi da, uopšte, razmišljamo u pravcu stvaranja novih socijalnih kontakata i potencijalnih partnerskih veza. Da, imamo pravo na njih. Posle godina provedenih u braku, a nekada se mere decenijama, zaista nije jednostavno dozvoliti nekome novom da uđe u naš intimni prostor. Za početak, dovoljno je sebi dozvoliti da nekoga upoznamo i da se opet zaljubimo bez bojazni da ćemo biti povređeni. Teret iskustva i starih ožiljaka tu ume da bude ozbiljno težak. Razvod nije garancija da će se sve buduće veze završiti loše i da ćemo obavezno da patimo. Strah može da postoji i od lepog i od već viđenog. Ako ga budemo zalivali, može da poraste toliko da pokida svaku našu potencijalnu vezu. Šta ako nam bude lepo? Šanse su jednake. Vredi pokušati, iako garancije ne postoje.

 

Foto: Pixabay/Internet