Sve boje prevare

Mnogi brakovi raspali su se zbog partnerske prevare. Ne samo zbog fizičkog kontakta jednog od partnera sa nekim trećim, više zbog emocionalne pozadine koja se vidi na prvi pogled. Prevareni partner je uvređen, povređene sujete, osećanja, svega. Izdaja uvek boli. Laže ko kaže drugačije. To, što neko pristaje na ostanak sa partnerom koji je počinio prevaru, stvar je izbora i nije tema.

Ko želi, prevaru primeti. Nekada upornim pitanjem "Šta se desilo, šta nije u redu?" a mnogo češće sasvim jednostavnim zaključkom. Prevara se retko dešava spontano i slučajno. Ko je zadovoljan svojim životom, vezom i partnerstvom, nema potrebe da gleda dalje od svog dvorišta. Iz priča pre 20 i 30 godina, znala sam da su se prevare dešavale ali ne eksplicitno, već tiho i skriveno. Neko bi otišao na službeni put, našla bi se zanosna plavojka za istim šankom hotela u nedođiji i "desilo bi se". Ne opravdavam ali mogu da razumem gubitke zdravog razuma zamućenog hormonima i alkoholom. Ponavljam, ne opravdavam, kao ni one "sitne" prevare preko Interneta. Mnogi kažu da par slatkih porukica nije prevara. I na tom mikro nivou, naš je izbor da li ćemo na to da pristanemo.

Kako bi se krivac uhvatio? Vrlo jednostavno, kao muva na onaj lepljivi papir. Smušeni muž, koji bi posle posla od 07 do 15 h dolazio pravo kući, pojeo punjene paprike za stolom sa taštom, tastom, njegovim bratom, snajom, decom i svojom ženom, a zatim prilegao na trosed, od jednom je postao ažuran, uredan, pedantan, namirisan, skoro euforično srećan. Mnoge je baš ta euforija odala. Kad miran porodični čovek (ili žena) postane iznenada aktivan, krene da vežba, da se ulepšava i da cvrkuće od sreće, ne treba detektor laži. Radost se i na licu lako vidi, o hormonskim promenama izazvanim pojačanim oksitocinom da ne pričam. Neki bračni partneri su bili skloni da oproste, zarad mira u kući, zarad "šta će selo da kaže" i život je išao dalje. Neki nisu želeli da svoje partnere dele sa drugima, i to je bilo sasvim ok i validno za podnošenje papira za razvod. Šta je ostalo isto a šta se promenilo, u 21. veku?

Ostali su isti razlozi za prevaru. Neko, od dva partnera, nije bio zadovoljan. Da li je ono drugo vršilo pritisak da bude uspešniji, da se promeni, da bude aktivniji, da prestane da gleda fudbal ili kafeniše sa drugaricama, uglavnom, konstanta je pritisak jednog partnera na drugog. To je oprobani ubica svih međuljudskih odnosa. Kad je odnos kvalitetan, kad u partnerskom odnosu oba partnera rastu i razvijaju se prema ličnim afinitetima a bez pritiskanja i požurivanja, svi napreduju. Krize postoje i to je sastavni deo svakog rasta, ali se savlađuju i ide se dalje. Nižu se partnerski usponi i padovi, život teče. Kad god jedan od partnera zamisli da je bogom dat da ono drugo menja i oblikuje prema svojim željama, tu se sreći nada onaj treći.

Pod konstantnim pritiskom i ekspres lonac eksplodira, a ne čovek. Zato treba prepoznati trenutak kada treba da se aktivira sigurnosni ventil i smanji pritisak. Da li je to odvojen vikend ili odlazak na trčanje, spisak je dugačak. Tamo gde se dopusti da nezadovoljstvo prevagne nad zadovoljstvom, neizbežno je traženje slađih kolača dalje od kuće. Nekome je dovoljan samo flert, da dobije potvrdu svog ugroženog autoriteta, uporno rušenog od strane drugog partnera. Nekome je dovoljno da se ispriča sa prijateljima, požali, isplače i razmisli šta može da promeni, kako da doprinese da se veza vrati u kolosek, kako da pomogne da veza napreduje. 

U psihologiji postoji termin za zlatnu sredinu u odnosu, a to je optimalna distanca. Kapacitet za optimalnu distancu znači sposobnost da se bude prilično blizak sa nekim, ali opet svoj, sa dopuštanjem istog i svom partneru.  Gde postoji potreba jedne strane da nadvlada onog drugog, da ga pokori (ili da je pokori), promeni, preoblikuje... Pritisak iznutra raste i lako se ode ka trećoj osobi. Još nisam, ni od koga čula, da je osvestio zašto je partner izabrao preljubu. Uglavnom, osoba koja je prevarena je savršena i fantastična do nivoa da bolja ne može biti a drugi partner se naziva vrlo pogrdnim imenima. Istog momenta kad počne priča o preljubi, jučerašnji partneri danas su crno i belo, dobro i zlo. Sredine nema. Preispitivanja sebe, još ređe. Onaj drugi je kriv i tačka. Ja sam svetica i tačka. Da je to sve tako jednostavno, pa, i nije ali je onom "savršenom" nemoguće da prizna ličnu odgovornost.

21. vek je omogućio savremena sredstva za komunikaciju tako da i prevara, kao juče zaljubljenost, venčanje i čitav niz prelepih dešavanja iz partnerskog odnosa, dolazi na zid društvenih mreža. Onaj, koji je do juče bio najbolji muž na svetu (sve sa epskim opisima njegove savršenosti i slikama koje to dokazuju) od momenta prevare dobija najružnije epitete. Nemam prava da sudim da li je zasluženo. Kažem da blaćenje u javnosti nije primereno iako su mehanizmi osvete kod većine isti. Većina zaboravi da je, do tada, u zvezde dizala partnera na čije kamenovanje danas poziva a svoju odgovornost ne pominje. 

Ako ne pristanete da učestvujete u javnom linčovanju, 75% prestajete da budete osoba od poverenja. Ako, pride, postavite pitanje čemu taj javni cirkus i prozivke krivice samo onog drugog, 95% postajete nepoželjni. Nije bitno da li ste u pravu. Bitno je dokazati neispravnost onog drugog koji je važio za idealnog partnera koga je prevarena osoba svojevoljno odabrala za sebe, kao najbolji izbor.  

Ružne reči o onom drugom više govore o onom ko ih, o njemu/njoj kazuje. Setite se toga, pre nego što nečiju krivicu prikažete a svoju poreknete. U partnerstvu uvek postoje dve osobe i mnogo boja osim bele i crne.

 

Foto: Internet