Zašto veze pucaju pre nego što nastanu

Razgovor dvoje solo pedesetogodišnjaka. Oboje su spremni za nov partnerski odnos, upoznavanje kroz toleranciju i prihvatanje i rad na sebi, osvešćeni, oboje su procesuirali greške iz predhodnih brakova i veza, naučili naravoučenije i sada hrabro kreću dalje. Prepreke će da savlađuju, u hodu.

On ne kuka. On daje uputstva. Reklamacije posle ne prihvata, uputstva služe da bi ona skapirala njega. Spisak njegovih uputstava izgleda ovako:

- Radim, spavam, odmaram se od stresa, pa opet radim pa spavam pa se oporavljam od bivše žene i razvoda pa opet novi krug radim-spavam-odmaram

Njen odgovor na to izgleda ovako:

- OK

Empatija je visoka. Komentara bez, kao i bez želje da bilo koju reč preko toga izgovori. Rasipanje vremena i Energije, iskustveno dokazano.

Sledeća stavka je brisanje njegovog kontakta iz telefonskog imenika. Razlog je jasan: među mnogo "moram", "ne mogu" i ličnih trauma (što je sve za poštovanje), mesta za nju realno nema. Ograničenja koja je pred sebe postavio, a pre nego što u zagazili dublje u odnos, zatvorila su i najmanja vrata kroz koja su mogli da se razvijaju. Pri tome, ona radi svoje poslove, gaji svoju porodicu, bori se sa poludelom veš mašinom, vodoinstalaterom, decom u pubertetu, roditeljima u starosti, šefom, poslom, kolegama, rokovima, tim bildinzima, valunzima, oscilacijama hormona, svim što iz nje curi, svim što joj treba i pride još onim što joj nedostaje. Kada bi Ona pisala uputstvo za Njega, Tolstojev izvorni rukopis za "Rat i mir" mogao bi da stane na crtu.

Gde je greška?

Nema je. Kocka ne može da stane u okruglu rupu, očigledno. Što su ljudi stariji, to su teži za saradnju.

Ne polazim od ideje da neko nekoga treba da menja. To je iluzija zbog koje su propale mnoge veze. Nema promena dok neko sam ne odluči da se menja i preduzme konkretnu akciju da se promeni, da se razumemo. Sasvim je u redu da svako ima svoje breme problema i iskustvo, životno, partnersko i na sve ostale teme. Nije u redu samo da se njene obaveze smatraju za podrazumevane a njegove obaveze, duševni bolovi i rane su nešto na šta ona treba da posebno obrati pažnju.

Eto tako veze pucaju pre nego što nastanu. To nije nerazumevanje. To je različit pristup životu. Za jedno, život je kao torta u kojoj se smenjuju filovi i kore a, ako ima sreće, od gore budu i neki ukusni ukrasi. Za drugo, život su samo redovi fila. E, pa da prostite, gospodo. Nema te torte koju čini samo fil, samo zadovoljstvo, samo uživanje i prelepost. Mora i 'lebac tu da bude, da biste umeli da primetite razliku. I u teksturi i u slatkoći, u svemu. Ne može samo fil. U tom slučaju, to nije torta.

"Meni je teško" ne rešava se samo od sebe. Prihvatanje a zatim popravljanje svega što je popravljivo, to je put kojim se ređe ide ako si muško i često ako si žensko. Opravdanje je lako pronaći, kad želja nije jaka i ne kida sve pred sobom. Čak ni tada nema garancije da će sve biti u redu ali povezivanje dvoje ljudi ima potencijala, obostranog, pa kako bude. Sečenje krila, u startu, nikada nije dobar znak. To što optimista, u nama, vidi još jednu priliku, subjektivna je stvar. Svako ima svoju optimalnu razmeru fila i kora, želja i moranja.

Gde nema želje, nema ni puta.

Gde ima želje, realizacija je izvesna.

Za ono najlepše, poput priče, šetnje, smeha, ljubljenja i seksa, ne treba ništa više od jake želje sa obe strane. Sada i ovde, bez odlaganja, izgovora i odugovlačenja. 

 

Foto: Internet