Strah i kako mu stati na crtu

Razveli ste se. Sve što u braku nije bilo dobro, sada je iza vas. Razvod je tačka na dugotrajan bol. Gotovo. Zavesa je spuštena, glumci su otišli, publika takođe. Nije baš tako prosto ali neću da vas plašim. Ko je tim putem prošao, iz garderobe je poneo pune kofere a ne samo svoj kaput.

Sve nedoumice tipa "Kako ću dalje?" od tog dana stupaju iz mašte u realnost. Dan nulti je potrebno provesti u miru, da bi se um pripremio za novu fazu života posle razvoda. Zatim dolazi dan br. 1 i kreće se polako. Dan po dan. Kao što pacijent, posle teške operacije, prvo miruje pa kreće korak po korak a ne da trči maraton. Ni jedna obaveza neće uteći. Provereno. Za sve je potrebno vreme pa tako i za novonastalu situaciju. Nije džabe naš narod osmislio da, posle važnih događaja poput rođenja ili smrti, postoje četrdesetodnevne pauze. Taman tako, 6 nedelja je vreme koje je potrebno da se ponovo uhvate uzde života i krene dalje. Naravno, i to je individualno. Neki ni za to nemaju vremena ni strpljenja a neki upadnu u stanja koja vode u depresiju i teže oblike. Kao i kod lepih događaja, stvar je individualna ali je potrebno malo odmora uma. Ni sa plaže ne uskačemo odmah u kancelariju, zar ne?

Konsolidacija redova je izvršena, imovina podeljena, emocije su u haosu a u glavi vri od količine novih informacija i obaveza koje se više ne dele na dvoje. Uz svu dobru organizaciju da se, i dalje, dele obaveze poput odvođenja dece u školu ili na sport, pojačava se pritisak na roditelja koji ima starateljstvo nad decom. Taj pritisak ne mora da bude vidljiv drugima i nemojte da se iznenadite ako vam se prijatelj poverava koliko se ne snalazi a vama se čini da sasvim dobro upravlja svojim danom. Sve je lako kad si mlad.. Razvodi nas, obično, stignu u periodu zrelog doba kada je usvajanje novih navika sasvim drugačije. Da ne kažem, komplikovanije. Obzirom da smo izašli iz zajednice (bračne zajednice, zajedničkog doma, kreveta, auta...) sasvim je lako moguće da se desi da se slomite na nečemu, naizgled, beznačajnom poput registracije vozila ili kuvanju špageta onako kako ih je, do tada, pravio onaj drugi iz bračnog para. Ostali ste na nogama kroz ceo razvod ali vas je pokosio glupi sos za špagete, za koji su deca rekla da je tatin bolji. Iz orbite vas je izbacio bojler koji je otkazao poslušnost, a istrpeli ste štošta u predhodnom periodu.

Svi smo lomljivi. Sasvim je u redu da se, u nekom trenutku, na vas obruši sve ono sa čime ste se junački borili i bol pod tepih gurali. Ni pod tepihom nema baš beskrajno puno prostora i zato je sasvim očekivano da vas slomi sitnica. Suze su OK, stvarno. I za žene i za muškarce. Gde god da se nalazite, u sred saobraćajne gužve, koncerta, poplavljenog kupatila... Imate pravo da budete tužni, ranjivi, uplašeni jer novi život, posle razvoda, za vas je nepoznat i logično je da vas plaši. Nema čarobnog sirupa od kog prestaje kašalj ili nestaje strah. Strah se savlađuje tako što sebi priznate da vas je strah. To je nulti korak.

 

Foto: Internet

Sledeći je da otkrijete šta tačno izaziva strah u vama. Da li je to finansijska neizvesnost, strah od racionalnog, od iracionalnog, od mogućih dečijih pitanja, od toga kako ćete sami....? Stavite sve na papir. Papir sve trpi. Dođite do suštine straha a onda mu stanite na crtu. Uvek postoje mehanizmi za rešavanje situacija koje vam uzrokuju strah. Ukoliko su u pitanju egzistencijalni problemi, zaista znam koliko to može da plaši. Napravite spisak alternativnih i dopunskih delatnosti koje možete da preduzmete, tipa davanja časova matematike ili prodaje ručno pravljenog nakita. Pišite sve što vam padne na pamet. Svaka ideja, ma koliko da se čini glupom i besmislenom, ostaće samo misao ukoliko ne pokušate da je realizujete. Možda baš komšinicin rođendan čeka tortu koju vi odlično pravite?

Ukoliko je strah od nečega što će možda jednog dana nekada da se desi... Zapišite kratke crte o tome kako da iz projektovane situacije izađete sa što manje povreda. U smislu, ako mi stane auto na sred Slavije, zvaću mog dobrog druga Marka. Ako ne mogu da stignem po dete na engleski, zapisaću broj nastavnice i javiću joj na vreme. Ako ne mogu da donesem džak krompira do kuće, kupiću kolica za pijacu. Možda vam ovo sada deluje blesavo ali ti mali koraci puno mogu da vam pomognu. Sve je u malim koracima. Korak po korak, dan po dan. A ako se zaglavite da ne znate više gde je levo, zovite. Pišite mi. Dođite da pijemo kafu i pričamo. Kroz to živo blato strahova, kroz koje vi prolazite sada, prolazi još ko zna koliko hiljada ljudi, širom sveta, ovog trenutka. Niste sami. Neka to saznanje bude jedna od grana za koju možete da se uhvatite i ne potonete.