Ostajanje u braku "zbog dece"

Upravo me je TV emisija podstakla da pustim ovaj blog preko reda. Nekoliko gošći i voditeljka, sve lepe kao iz žurnala, što bi babe rekle. Možda to prija očima gledalaca ali par stvari mi je gadno zaparalo uši.

TV je ozbiljan medij i informacije vrlo ciljano pogađaju gledaoce, u ovom slučaju, gledateljke. Lako se identifikuju sa gostima, pronalaze se u njihovim pričama i ne obraća se pažnja na svaku reč a mnoge od njih zvuče prilično bombastično i senzacionalistički. Jedna od gošći je svečano obeležila godišnjicu svog razvoda što su mediji jedva dočekali. Takve vesti, valjda, razgaljuju crne hronike i skreću misli sa crnih tema. Kako smo malopre mogli da čujemo, razvela se posle 18 godina braka. Na pitanje voditeljke, šta je čekala tolike godine, odgovorila je da je u braku toliko dugo ostala zbog dece.

Zvuči baš onako kako publika voli da čuje. Podsetićemo se da postoje različiti motivi za ulazak u brak. Koji motiv preovlađuje za venčanje, taj motiv je visoko rangiran na listi razloga za razvod. U brak se ne ulazi zbog dobrobiti dece (već iz ljubavi, interesa itd), pa je onda neodgovorno reći da se u braku ostaje zbog dece. Odbijanje lične odgovornosti, nespremnosti za razvod, ne prihvatanje činjenice da je krah braka (ne)moguće zaustaviti... Sve su to mogući motivi za odlaganje razvoda i ostajanje u braku koji više nije funkcionalan, a da na pominjem brakove u kojima postoje neki vidovi nasilja.

Dakle, jako je ružno na decu svaliti teret lične neodgovornosti i nespremnosti. Deca nisu tražila da ih rodimo, to je bila naša svesna odluka u kojoj su učestvovala oba roditelja/supružnika. Nepravedno prema deci je prebacivanje vrućeg krompira u njihovo igralište. Jedino opravdanje vidim u sebičnosti roditelja da sebi priznaju da je braku potrebna pomoć. Ovako je jednostavnije a i publici prihvatljivije. Da li se razmišlja o teretu koji, pri tome, deci svaljujemo na leđa, to najbolje mogu da kažu deca roditelja koji su uporni u stavu da su u braku ostali zbog dece.

Iz braka se izlazi zbog dece. U životnim situacijama povišenog nivoa problema ne ostaje se zbog dece. Svesni ne ostaju ni zbog sebe. Još ne čuh neku majku koja je rekla da je "u požaru ostala zbog dece" ili da je u pretećoj bujici podivljale vode "ostala zbog dece". Ako takva postoji, neka me demantuje. Najlakše je odgovornost prebaciti na nekog drugog, pa makar i na rođenu decu. Skloni smo da okrivljujemo supružnike za razloge za razvod ali ne i da se suočimo sa ličnom odgovornošću za svoje misli, reči i dela.

U ime dece, molim Vas da ih poštedite Vaše odgovornosti. Odrastanje je, već,  dovoljno naporno i zahtevno. Ako nam je interes deteta na prvom mestu, kao što pričamo, totalna kontradiktornost tome je ostajanje u vatri "zbog deteta". Prekori, svađe, povišeni tonovi, neprijatna komunikacija... Deca pate u našim ratovima. Dokle god se time bavimo, ne možemo da se bavimo decom na način kako je to za njih najbolje. Čak su i situacije poput ignorisanja bračnog partnera, a u pristustvu deteta, ili stvaranje distance, neprimerene i nepotrebne odrastanju deteta koje ima pravo na bezbrižnost, ljubav i sigurnost. To je faza "tihog razvoda" iz koje, takođe, niko ne izlazi bez oštećenja na duši. Deca gledaju šta radimo i kakav primer im dajemo. Ignorisanje i nipodaštavanje, kao vizuelno najblaže forme bračne netrpeljivosti, zaista nisu dobar primer za dete. Ne kažem da dete ne treba da čuje argumentovan razgovor roditelja, i nauči kako da se ponaša u takvim situacijama. Kažem da se u braku ne ostaje zbog dece. Razvoj njihove anksioznosti, nastajanje trauma i emotivnih ožiljaka u porodici direktno su roditeljska odgovornost. 

Kada brak krene ka sudu, deca nisu naši prijatelji, odrasli koji mogu i ne moraju da shvate zašto je kraj braka na vidiku. Deca su deca. Vide mamu i tatu koji se ne podnose, koji se svađaju/vređaju/ponižavaju a ne retko i eksplicitne scene psihičkog i fizičkog nasilja. Dečije samopouzdanje se trajno oštećuje, deca se povlače u sebe ili postaju agresivna, kao odgovor na agresivnost koju gledaju u svom domu. Ostajanje u braku, zbog dece, povređuje decu. Razvod jeste bolno rešenje ali je jedini način da se deca poštede trajno narušenih odnosa roditelja. Život u toksičnoj sredini nije dobar ni za jednog člana porodice.

Ako donesete odluku o razvodu, budite odgovorni za nju. Vi jedini znate šta vam je činiti. Samo vas molim.. Ne stavljajte decu u žarište sukoba, čak ni opaskama poput "Isti si kao otac" ili "Ponašaš se kao i tvoja majka". Interes deteta je najviši prioritet roditelja.

Foto: Internet