Jednoroditelji tate, I deo

Dogovorom sa bivšom suprugom, tata može da ima puno starateljstvo nad maloletnim detetom. Kad god dvoje mogu da se dogovore, bez uplitanja Ega i okrivljivanja jednog i drugog za razloge za razvod, svaki dogovor je u cilju dobrobiti svih a posebno dece. Da, moguće je dogovoriti se oko svega pa i oko starateljstva.

Zvuči prilično neverovatno ali neki roditelji zaista uspeju da, ličnu netrpeljivost, emocije i razmirice, stave iza interesa deteta. Ukoliko su životni uslovi kod tate bolji, sasvim je u redu da dete živi sa ocem. Naravno, ako se svi slažu da je to u najvišem interesu deteta, da će moći da ide kod mame, viđa bake i deke i slično. Ne mora to da bude zauvek. Zakonski je jednostavno promeniti odluku o starateljstvu.

Sa mnogo strana možemo da čujemo kako je teško razvedenim mamama. Tate skoro niko ne pominje. I oni imaju ožiljke iz braka, i oni imaju srušene snove o srećnoj porodici. I tate jednoroditelji brinu, da li je detetu dobro, da li ima sve što je potrebno, šta da skuvaju, kako da nastave život, da li se veš mašina uključuje na program a ili b... Sve se to rešava, u hodu. Mame su glasnije, uglavnom se žale, na troškove, na to kako im je dan kratak, na umor i sve je to u redu. Tate drugačije rešavaju akutne probleme, manje pričaju što ne znači da im je lakše. Posle razvoda se sve menja i nije lako podizati novo carstvo na ruševinama raspalog braka ali idemo dalje, dan po dan, korak po korak.  Problemi se savlađuju na dnevnom nivou. Neki imaju koga da pitaju kako dalje, kada se zaglave. Neke tate dobiju samo tapšanje po ramenu, od kolega i prijatelja a neke tate traže pomoć, baš onako kako bi je tražili kada bi dete išaralo trosed temperama ili imalo upalu uha. Niko ne zna sve ali mnoge je stid da traže pomoć oko svakodnevnih situacija. Uvek postoji neko ko može da pomogne savetom i svojim iskustvom. Ne ustručavajte se da pitate.

Neke tate su postali jednoroditelji a da nisu imali dogovor i podelu sa suprugom. Nekim tatama su žene preminule na porođaju, nekima od bolesti, nekima iznenada... Život ume da preokrene strane u roku od par sati. Poznajem tatu čiji blizanci nikad nisu videli mamu. Od prvog momenta je jednoroditelj. Blizanaca. Deca su danas srednjoškolci a on ume da se našali da ima roditeljskog staža dovoljno za penziju. Sam, sa dve bebe istovremeno, imao je pomoć i podršku ali je većinu toga obavljao sam. Iz današnje perspektive, ni sam ne zna kako se sve snalazio predhodnih 16 godina ali su preživeli. Izrasli su u ljude, i deca i on.

Čim sam počela da dobijam pisma ljudi koji su tražili pomoć kako posle razvoda, pisao mi je jedan tata. Ćerka je isprljala zimsku jaknu a trebala joj je za sutra, zbog odlaska na neku priredbu. Tata je bio uspaničen, blago rečeno. Nema vremena za hemijsko čišćenje, sitnica poput prljave dečije jakne pomerila ga je iz mesta. Pisao mi je da je savladao bolest i smrt svoje supruge, da se snašao kao jednoroditelj u mnogo kriznijim situacijama ali eto, slomio se oko flekave jakne. Očajan, nije video rešenje. Izborismo se, nekako, da je stavi na pranje u veš mašinu, na 40 stepeni uz sva moja uveravanja da jakna neće da se istopi. Jakna je oprana, fleka se skinula, devojčica je imala u čemu sutradan da ide na priredbu. Rešili smo ono što je njemu, u tom trenutku, bio neverovatno ozbiljan i veliki problem. Uspeli smo jer je pitao, tražio savet i rešenje. Meni je bilo puno srce jer sam uspela da mu budem podrška i pomoć onda kada se slomio.

Možda baš istog meseca, pisala mi je jedna mama. Deca su provela vikend kod tate, i neverovatno koliko su bili impresionirani tatinom devojkom! Igrali su se, išli napolje, čak je pravila palačinke koje su bile lepše nego mamine. Koliko razočarenja je bilo u tom pismu... Kao da je sav mamin trud pao u vodu pred palačinkama tatine nove partnerke! Pitala sam... Da li je Vama drago što su se deca lepo provela? Prvo je bio ljutit ton njenog odgovora a onda se Ego pomerio u stranu i pogled se razbistrio. Nisu deca hvalila njene palačinke zato što su Vaše loše već da ne brinete, da je njima sasvim lepo kad odu kod tate.

U sledećem njenom mailu, smireniji ton. Jeste, kaže, u pravu ste. Što ja da se bunim što je njima lepo kod tate, i treba da im bude lepo i da ja budem bezbrižna kad su tamo, napisala je. Misija je uspela! Lične emocije su pomerene u stranu a fokus je na deci. Mnogo je primera, iz prakse, da su se tate jednoroditelji pokazali da umeju i mogu i hoće više nego što je okolina to od njih očekivala. Kada se dobrobit dece postavi kao glavni cilj, brda se pomeraju a tate su dokazale da i to umeju.

Veliki pozdrav tatama jednoroditeljima!

 

foto: Pixabay/Internet